Зоран Ковачевић, стрипски аутор и сценариста, илустратор и карикатуриста, рођен је 16. маја 1955. године у Београду, где је и завршио средњу дизајнерску школу. Цртањем се активно бави још од школских дана када је у ОТО забавнику објавио своје прве реалистичке („Међу звездама") и карикатуралне стрипове („Морнар Мате").
У наредним годинама, радећи разноврсне стрипове за неке од најпопуларнијих југословенских магазина, ревија и листова, успео је да изгради препознатљиви ауторски стил којим се, иако под видљивим утицајем Дика Брауна, Морта Вокера, Гордона Беса, Чарлса Шулца, Мела Лазаруса, Џонија Харта и њихових антологијских стрипова, доказао као стваралац међународног формата у домену карикатуралног стрипског израза хумористичке и сатиричке провенијенције. Професионалну каријеру почиње стрипом „Нићифор“ (1978-1981), а велики креативни успон наставља „ТВ мрежом ДДТ“ (1981-1983) у Екс алманах специјалу „Ју стрип", у којем је краткотрајно публиковао и „Микајла“ (1980-1981). Сарађивао је и у сатиричном листу Јеж, енигматском часопису Еурека („Пајче Поштарче“), Политикином Забавнику („Мушице“, „Мир међу животињама“), Денису („Инспектор Мудрић“), пре тога у Зеки, Тик-таку и Кекецу, потом у дечјем стрипском магазину „Вјесникове прес агенције" Том и Џери (1983-1986), Нашем стрипу („Били & Вили“, „Робинзони“) и Мозаику. Круна његове каријере у осамдесетим годинама XX века два су стрипска албума посвећена Нићифору - Др Џекил и Мр Хајд (1988) и Баладинова чаробна лампа (1988) — оба у издању „Неографике" из Владимираца.
Од краја осамдесетих све је чешће присутан на немачком стрипском тржишту где махом за издаваче „Кондор" и „Интерпарт" ради бројне лиценцне стрипове, укључујући ту и „Кока и Рока“ (1987-1989), поново „Тома и Џерија“ (1989-1995), „Улицу Сезам“ (1990-1995), „Алфреда Квака“ (1991), „Дејвида Гнома“ (1991-1992), „Меце Добриће“ (1991-1992) и сличне. Средином деведесетих прави озбиљан заокрет у каријери и окреће се графичком дизајну, илустровању школског прибора и свакојакој галантерији, најпре у Немачкој, а потом и у Србији у оквиру Студија „Де Лазаре и Зоко", основаног са колегом Драганом Лазаревићем. Једно време се бави и креацијом и дизајном друштвених игара, да би 2005, опет у сарадњи с Лазаревићем, основао издавачку кућу и оригинални бренд „Шок кардс", којем се од 2009. посвећује самостално, креирајући и дистрибуишући честитке.
Био је члан чувене стрипске групе „Београдски круг 2". Био је један од чланова-оснивача Удружења стрипа аутора Социјалистичке Републике Србије 1986. и један од чланова-обновилаца Удружења стрипских уметника Србије. На Гашином сабору, фестивалу карикатурално-хумористичког и породичног стрипа, 2018. године је овенчан звањем „Витез од духа и хумора", признањем које додељују Удружење стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београда.
Удружење љубитеља стрипа „Бранко Плавшић" и Нишки културни центар, организатори Међународног фестивала стрипа „Нифест“, уручили су му 2021. године Повељу за велики допринос српском стрипу. Исте куће су му 2024. у сарадњи са Удружењем стрипских уметника Србије објавиле интеграл Нићифор по сценаријима самог Ковачевића, Лазара Одановића и Зорана Андрића, са текстовима Драгана Лазаревића, Зорана Стефановића и Зорана Николића. Уредници овог дивот-издања култног стрипа били су Зоран Николић и Срђан Савић, а дизајнер Милан Илић.
Зоран Ковачевић је преминуо у Београду 3. децембра 2025. године.
