Најава

Изложба и промоција другог дела стрипа Дружина Дарданели

Задовољство нам је да најавимо прву велику београдску промоцију и отварање изложбе посвећене стрип албуму “Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби” (System comics, 2016.), сценаристе и цртача Павла Зелића (познатог и по роману “Пешчана хроника”, Лагуна 2013.) и цртача Драгана Пауновића (такође илустратора стрип адаптације романа “Константиново раскршће”).

Druzina Dardaneli
Изложба оригиналних табли из стрипа ће бити отворена у четвртак, 7. априла у 19.00 часова у Срећној галерији Студентској културног центра у Београду, Краља Милана 48 (улаз из Ресавске), након чега ће у 19:30ч уследити промоција издања у великој Сали СКЦ-а, на којој ће говорити уредник издања Игор Марковић и аутори. Изложба траје до 14. априла.

После велике изложбе и промоције у Културном центру Србије у Паризу која је трајала до краја јануара 2016., нови албум “Дружине Дарданели” ће имати своју домаћу премијеру на истом месту где је 2011. године промовисан и први део серијала - “Дружина Дарданели: Пољубац лептирице” да би затим постигао огроман успех код публике и критике.

„Дружина Дарданели“ је прича о тиму својеврсних (супер)хероја, протагониста српске и европске књижевности, који се супростављају злу оличеном у истим таквим, из класика позајмљеним ликовима са друге стране, и интересима моћника чија су ови продужена рука. У овом серијалу, поново смо се упознавали са великим јунацима кроз њихове стрипске верзије које се надовезују али и надограђују ове протагонисте класичне литературе. Они су Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Коштана Боре Станковића, Толстојев Алексеј Кирилович Вронски, Сава Савановић Милована Глишића, Андрићев Карађоз, Ћосићев Вукашин Катић, и најзад, јазавац (пред судом) Петра Кочића. Опоненти овој чудноватој скупини су у првом албуму били Кафкин Јозеф К., (добри војник) Швејк Јарослава Хашека, Олд Шетерхенд и Халеф Омар из романа Карла Маја, и негде између обе стране, Димина Дама с камелијама, као и камара других епизодиста у омажима литератури коју смо волели да читамо (или пак морали у школи).

Окупљени на једвите јаде од стране владиног повереника Катића, у легендарној београдској кафани чије име ће постати и њихов синоним, насловна дружина тајних агената/суперхероја је морала да спречи ужасавајући план о злоупотреби српских вампира, у наступајућем планетарном сукобу, који се у овој алтернативноисторијској поставци лудачки смелом акцијом наших јунака зауставља, или макар одлаже. Нова вратоломна авантура дарданеловаца носи наслов „Злочин на Светској изложби“ и интернационализује доживљаје дружине широм Старог контонента на прелазу векова и доба. Миље ових приповести је свет технолошких чуда, архитектонских лудорија, и опште ишчашености у односу на познату прошлост, надовезујући се на имагинацију али и стварне концепте научника и визионара, у којем је (скоро) све могуће. И где боље да се врхунац таквог другачијег и бољег друштва прикаже, него на чувеној Светској изложби у Паризу 1900. године, када се универзум маште преклапао са нашим на предивне и неочекиване начине, као и на Оријент Експересу који у овој верзији – лети! Нови супарници, али и помагачи, оличени пре свега у Раскољникову Достојевског, метаморфу Грегору Самси из Кафкиног „Преображаја“, монстроузном Фантому из Опере Гастона Леруа, и нашем светском путнику – Нушићевом Јованчи Мицићу су ту да ствари учине занимљивијим, а сваки читалац може да се игра проналажења референци на дела глобалне културе на страницама ове независне приче, која ће ипак подсетити на старе јунаке и негативце у небројеним преокретима и отрићима у заплету.

Стрип серијал „Дружина Дарданели“ је већ са почетном епизодом постао феномен, па је тако она адаптирана у радио драму, анализирана у десетинама критика, па чак и научном раду, имала туце самосталних и групних изложби и била промовисана небројено пута уздуж и попреко Србије али и у целом региону и годинама након објављивања. Било да га откривате по први пут или наново, у питању је фикционални универзум који исказује поштовање својим узорима, али и даје много, много више.

 

Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије позивају Вас на трибину НАЈДРАЖИ АМЕРИЧКИ ЧЕТНИЦИ

Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије позивају Вас на трибину НАЈДРАЖИ АМЕРИЧКИ ЧЕТНИЦИ

„Сред четкица, бајонета... 3“ — Циклус округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа Дом омладине Београда, Македонска 22, Трибинска сала, уторак, 12. април 2016, у 19 часова

Учествују: др Коста Николић, историчар, и Зоран Стефановић, модератор

Plakat SCB 03-Najdrazi americki cetnici

Југословенска војска у отаџбини (колоквијално звана "четници") добила је сопствени микрожанр у стрипу још 1941. године. За време Другог светског рата водећи издавачи стрипова у Сједињеним Америчким Државама — ДЦ и Марвел (тада Тајмли) — издавали су стрипове о четницима и њиховој борби против фашиста, као део пропагандне подршке Савезника европским герилцима. Али је друга идеолошка страна, комунистичка, брзо реаговала, и то на самом америчком тлу. Скоро осам деценија овај окршај у америчком стрипу био је непознат широј јавности, нарочито југословенској.

О госту: др Коста Николић (1963) из Института за савремену историју, аутор је бројних радова, укључујући и монографије: "Бољшевизација КПЈ. Историјске последице", "Историја Равногорског покрета", 1–3, "Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944", "Страх и нада у Србији 1941–1944. Свакодневни живот под окупацијом" и "Друг Тито говори оно што народ мисли".

О циклусу: Стрип се најчешће третира као друштвено безазлен, али су ова уметност и њени ствараоци у Србији често били део важних историјских догађаја — понекад и у самом средишту. Неки уметници су и судбински платили због свог друштвеног деловања или просто склопа околности у којем су се нашли. Ово су приче о политичким ангажманима стрипара, цензурама, идеолошким сукобима, опредељивањима у Другом светском и грађанским ратовима, учешћу у пропаганди, о смртним казнама, робијама и изгнанствима, као и о другим, некада забрањеним темама и непријатним тајнама српског и југословенског стрипа. На округлим столовима говоре историчари, учесници догађаја, сведоци и чланови породица.

tacin 5 shop

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.