Новости

Одлазак духовитог Словена: Лазо Средановић – Дикан (1939- 2022)

Преминуо је творац најпопуларнијег стрипа некадашње Југославије „Дикан и Стари Словени“ * Био је посебно активан уметник и културни делатник нашег доба

Lazo Sredanovic 2018 foto Milos Stefanovic

У Клиничко-болничком центру Земун у уторак 11. октобра 2022. преминуо је Лазо Средановић, један од најутицајнијих стваралаца југословенске и српске популарне културе. Био је стрипар, илустратор, карикатуриста, графички дизајнер и културни радник, најпознатији по хумористичко-акционом стрипском серијалу „Дикан и Стари Словени“, од 1969. најомиљенијем у земљама бивше Југославије.

Међу колегама и пријатељима Средановић је био познат као духовит, племенит и одмерен карактер.

Биографија

Лазо Средановић (у неким документима и: Лазар) рођен је у Никшићу, 19. септембра 1939. Основну школу је похађао у Сенти и Херцег Новом, а у Херцег Новом је завршио и угледну средњу школу за примењене уметности 1960. године. У Београду је 1965. дипломирао на Академији за примењену уметност, графички одсек, у класи оца српске графике, професора Михајла Мике Петрова.

Осим стрипа, чија је звезда био за најширу публику, Средановић се бавио графичким дизајном и илустровањем уџбеника, часописа и сликовница за децу. Редовно излагао је на многим салонима карикатуре у земљи и иностранству. Живео је и стварао у Београду и Крашићима (Бока Которска). Од 1968. до 1990. био је запослен као начелник графичких послова у Институту за безбедност Савезног министарства унутрашњих послова.

Његова супруга, академска уметница Миланка Средановић (1942-2011) била је угледна модна креаторка СФР Југославије и сликарка, чији је опус сабран у уметничкој монографији „Миланка Средановић“ (2017). У њиховом  браку су рођене кћери Катарина и Тамара.

Феномен стрипова и Дикана, најмлађег Старог Словена

Лазо Средановић је од малена, под утицајем предратних београдских стрипова и Дизнија, показивао интересовање за стрип, карикатуру и илустрацију, у време када идеолошка културна клима није охрабривала такве склоности. Први стрип је објавио као ученик у дечјем листу „Пионири“ на Цетињу. Током студија 1960-их радио је илустрације и карикатуре за „Феријалац“, лист Феријалног савеза Југославије. Ту је редовно објављивао каишеве стрипа према сценарију Петра Петровића — Пеце Марша, касније истакнутог новинара Студија Б и писца за децу.

Dikan Knjige

Стрип „Дикан и Стари Словени“ уметник црта од 1969. за „Политикин Забавник“. Сценарије су писали иницијатор Никола Лекић, као и Нинослав Шибалић, Миленко Матицки, Бранко Ђурица, Слободан Ивков и сам Средановић. Дикан и његов ујак Вукоје су одмах постали феномен популарне културе широм Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Ово је била и утицајна сатира домаћег менталитета и друштва, коју су средином 1970-их читали милиони људи, у време када је „Политикин Забавник“ имао близу 500.000 примерака збирног недељног тиража.

Средановић је утицао и на културне токове. Уз једног од оснивача европског стрипа Ђорђа Лобачева, Средановић је ауторитетом и визијама о заједничком студијском раду стрипара допринео да тада млади уметник Бојан М. Ђукић оснује 1976. групу „Београдски круг 2“, касније једну од важних стрипских група Европе, која је допринела да српски стрип и визуелно приповедање буде данас препознатљива појава у светском издаваштву, филму, анимацији и видео играма.

Средановић је био активни члан Удружења карикатуриста Србије FECO и плодни карикатуриста који је у 21. веку урадио стотине запажених карикатура ангажованог и истанчаног духовног усмерења, али и портрета, по чему је од младости био посебно познат.

scan-150418-0011

Највећи део јавне делатности у 21. веку посветио је стрипу. Учествовао је у обнављању Удружења стрипских уметника Србије 2009. године, био је потпредседник у једном мандату, излагао је радове и гостовао на свим изложбама и фестивалима УСУС, укључујући и турнеју 2019. поводом прославе пола века стрипа „Дикан“ у Београду, Бањој Луци, Нишу, Крагујевцу, Херцег Новом, Ваљеву и Лесковцу.

Цртао је стално нове епизоде Дикана за „Политикин Забавник“, а од 2017. за „Мали Забавник“, од којих је најновија епизода „Ђавоља варош“ била критика актуелних ратоборних збивања на подручју некадашње Југославије.

Учествовао је у објављивању едиције монографија сабране серије „Дикан“. До сада су изашла два тома „Дикан. Књига 1. (1969-1971)“ и „Дикан. Књига 2. (1971-1983)“, у издању куће „Еверест Медиа“ у партнерству са Удружењем стрипских уметника Србије и предузећем „Информатика“. У припреми су још две монографије.

Био је ангажован и у развоју „Дикана“ за будућу анимирану ТВ серију и анимиране дугометражне филмове за међународно тржиште.

Средановић је био добитник бројних домаћих и међународних награда и признања као уметник, државни службеник и културни радник. Два новија признања целе струке биле су звање Витез од духа и хумора (2018) и Велика повеља Гашиног сабора (2019) које се додељује појединцима и установама који су кључно допринели уметности духа и хумора, и тиме обележили српску и међународну културу у другој половини 20. и почетком 21. века.

У оквиру програма „Европска престонице културе 2022“, у Новом Саду ће Средановићев опус и серија „Дикан“ бити представљени 21. октобра, у оквиру посебне целине, на изложби „Од Невена до Бетмена: Светски оквири српског стрипа и визуелног приповедања“.

*

Датуми октобарске сахране Лазе Средановића у Херцег Новом, као и комеморација у Београду, Новом Саду и Нишу, биће накнадно објављени, саопштава Удружење стрипских уметника Србије.

 

Извештај са 11. Крагујевац Комикона

Крагујевац представио нову генерацију српских стрип-аутора

Kragujevac-2021-001

Још се не стишавају реакције у вези Међународне стрип – конференције "Крагујевац, године једанаесте" која је организацији Света стрипа и под покровитељством Скупштине града Крагујевца одржана 3-5. септембра у Дому омладине и галерији Ђуре Јакшића.

Фокус овогодишње конференције је био на младим и перспективним ауторима из Србије и практично представљена нова генерација стрип-аутора која ће наредних деценија чинити магистралу српске продукције, а посетиоци су могли да уживају у уобичајеним садржајима – тематским трибинама и панел дискусијама, цртачким радионицама, изложбом плаката који су гости аутори нацртали за овај фестивал; берзу стрипа, као и поделу бесплатних стрипова најмлађима (традиционални светски Дан бесплатних стрипова — Free Comic Book Day).

Премијерно је одржано и такмичење за најбољи костим на фестивалу а жири су чинили писац, сценариста и уредник издања Лагуне Зоран Пеневски, наш прослављени кошаркаш Игор Ракочевић, стрип-критичар из Загреба Даниел Кузмић и писац и стрип-сценариста Жељко Обреновић.

Овогодишња конференција је одржана под геслом "Крагујевац, град стрипа" а са главном темом "Нови српски стрип".

Аутор плаката манифестације је Милан Јовановић из Крагујевца, награђивани стрипски аутор, графички дизајнер и предавач у Школи девете уметности Свет стрипа. Јовановић се овим радом представља као аутор јединственог опуса од чак осам плаката (урадио је све официјелне плакате за Међународну стрип-конференцију од 2014. године када је промовисан и додатни назив манифестације, на енглеском језику "Kragujevac Comic Con").

Гости манифестације су били: Зоран Стефановић, Зоран Пеневски, Данијел Кузмић, Жељко Обреновић, Марко Шерер, Горан Фуруновић, Немања Радовановић, Милосав Остојић, Новица Миливојевић,  Драгана Купрешанин, Јелена Вучић, Ивица Варјачић, Филип Станковић, Марија Лакићевић, Ивица Сретеновић, Сара и Ана Живковић, Стефан Крунић, Иван Матић, Ђорђе Грбовић, Мина Николић, Јелена Павловић и Милан Мишић.

Улаз на све догађаје је био бесплатан.

Богата издавачка палета Србије

Крагујевачка публика је могла да се упозна и са многим новим књигама, које до сада скоро да нису ни промовисане током пандемије, а многе од њих су капиталне.

На фестивалу су, уз подршку Центра за уметност стрипа при Удружењу стрипских уметника Србије, представљена пре свега издања: Сабрана дела Ђорђа Лобачева; монографија „Лобачев: Чардак и на небу и на земљи" Здравка Зупана; монографија „Антитело" Зоран Јањетова; интеграл „Велики Блек" Бранка Плавшића и С. Обрадовића; интеграл „Лијанко" Радича Мијатовића и Вукојева; интеграл „Шрафко" Душана Вукојева; интеграл „Нинџа" Миодрага и Предрага Ивановића и Светозара Обрадовића; „Горски вијенац" Петра Другог Петровића Његоша и Гезе Шетета; илустрована књига „Српски јунаци: Од Косовског боја до Кошара" историчара Милана Бојића и уметника Владимира Крстића Лација; руска издања „Руски стрип Краљевине Југославије" и каталози изложби о нашем класичном стрипу у Москви, Лобачеву и Сергеју Соловјеву проф. Ирине Антанасијевић; албум „Наша бајка" Срђана Николића Пеке и Гилета Бранковића; филозофска књига „Мит о машини" Слободана Шкеровића са илустрацијама Бојана Милојевића Астеријана; албуми „Специјална смеса" и „Невидљиви талас" Драгане Купрешанин; већ запажени илустровани роман „Пратња" младе Јелене Вучић и друга занимљива издања.

Ово је први пут и да је представљен целокупни стрипски опус сценариста и књижевника Зорана Пеневског и Жељка Обреновића, укључујући и њихове радове који су објављени у иностранству. Од Пеневског то су „Des rivières sur les ponts" урађен са Гораном Јосићем и „L'Anatomie du ciel" са Ивицом Стевановићем у Француској, а од Обреновића то је омнибус „Cardboard City" са Жељком Виторовићем, Немањом Радовановићем, Гашпером Русом, Мимијем Слипчевићем, Филипом Станковићем и Дејаном Седланом у Енглеској.

Најављена су за јесен и дивот издања најпопуларнијих класичних српских и југословенских стрипова: „Бенџо Коста" Бране Николића и четврти том „Дикана" Лазе Средановића.

Слика будућег српског стрипа

Зоран Стефановић, управник Центра за уметност стрипа из Београда, историчар културе и сценариста, који је отворио и затворио фестивал изјавио је: „Од једанаест издања фестивала у Крагујевцу, овогодишње издање ће можда имати највећи дугорочни утицај, а мени лично је било и најважније. Нужда је основа стварања. Скоро без буџета и у немогућности да овог пута угосте светске звезде, организатори из удружења Свет стрипа проницљиво су увели као овогодишњи концепт 'Нови српски стрип' и организовано представили ток који не можете овако систематски видети на другим фестивалима, књигама или у медијима. Детаљно су се јавности представили професионалци најмлађе генерације српског стрипа, али и одабрани већ угледни и искусни ствараоци који заслужују да буду шире читани. Све у свему, ово је био један од значајнијих догађаја ове фестивалске сезоне, слика будућности нашег стрипа. Посебно је било угодно што су говорни и уметнички програми држани у Галерији куће Ђуре Јакшића, за коју смо ми, гости, оценили да је амбијент који спаја сензибилитет српске са светском културом."

Осим модератора Николе Тасковића и Зорана Стефановића, као додатак овогодишњем концепту, гост из Загреба Даниел Кузмић је представио и нови стрип у Хрватској, допуњујући информације о регионалним токовима.

Организатори најављују да ће овогодишњи мини фестивал „Азија, слика која ми говори" бити одржан у „Децембру, месецу стрипа" са партнерима из Београда.

Још информација:

https://www.svetstripa.org.rs/blog/kragujevac-comic-con/

Још чланака...

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.