Друга сезона документарног серијала - СТРИП У ХРВАТСКОЈ

Драги колеге и сурадници
јављамо вам да ће се прва епизода друге сезоне документарног серијала "Стрип у Хрватској" емитирати у петак 6. листопада 2017. у 22 сата на ХРТ3.

Према информацијама које смо нашли на веб-страници с распоредом телевизијског програма, за серијал су надаље резервирани термини у  петак 13. листопада у 22 сата, те у суботу 14. листопада у 22:05.
За тједне иза тога још увијек нема информација, али можемо претпоставити да ће се свих 20 епизода друге сезоне приказивати петком и суботом. Савјетујемо да за даљње информације провјеравате хрт-ов распоред емитирања.

Друга сезона „Стрипа у Хрватској" доноси двадесет нових епизода серијала кроз које портретира ауторе и ауторице домаћег стрипа, уводи гледатеље у процес креирања стриповских свјетова у аутентичном радном окружењу, те приказује репрезентативна стриповска остварења која су настајала од 1925. до данашњих дана. Заједно с првом сезоном, серијал "Стрип у Хрватској" документира сва лица хрватског стрипа и јасно истиче значај који стриповска продукција има у умјетничком, повијесном и друштвеном контексту; у укупно двије сезоне подијељене у 50 емисија, кроз 600 минута приказали смо преко 3000 стриповских табли, ушли у 61 ателиер и о стрипу разговарали с 143 суговорника - стваратеља и познаватеља стрипа. Епизоде прве сезоне први пут су емитиране од ожујка до липња 2015. Више информација о њима можете наћи на линку irenajukicpranjic.blogspot.hr

Strip u Hrvatskoj 0 01.jpg.688x388 q85 crop upscale

Епизоде друге сезоне су:

1. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Стрип за дјецу

Од свих жанрова хрватског стрипа, најдуљу и најбогатију продукцију има стрип за дјецу, који хумором и пустоловином одгаја и забавља најмлађе читатеље. У домаћем тиску, стрипови за дјецу појављују се врло рано. Већ 1925. године Сергеј Мироновић Головченко у загребачким Копривама започиње објављивати серијал о несташлуцима дјечака Макса и Максића, а у истом раздобљу у хрватској периодици излази низ домаћих стрипова сличне тематике. Стрип за дјецу своје врхунце доживљавакроз ремек-дјела Wалтера Неугебауера, Ивице Бедњанца и бројних других аутора. Генерације цртача не престају с овом традицијом ни данашњих дана. У емисији говоре Марија Мапилеле, Сњежана Марић, Ивана Гуљашевић, Дарко Креч, Бранка Холлингсwортх, Иван Прлић, Стјепан Бартолић, Давид Перош Бонот, Нинослав Кунц, Нико Барун, Ирена Јукић Прањић, Мирјана Димњаковић и Мислав Томашињак.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Ирена Јукић Прањић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

2. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Недељко Драгић

Ријетко је који аутор квалитетом свога дјеловања толико задужио хрватски стрип као Недељко Драгић (1936.) - илустратор, карикатурист и за Осцара номинирани аутор Загребачке школе цртаног филма. Успјех на подручју анимације довео је до озбиљнијег стхваћања Драгићевог стрип-серијала Тупко, који је 1971. освојио Гранд Приx на међународном фестивалу хумора у Монтреалу. Осамдесетих година почео је цртати још један новински стрип у пасицама, Винко зван Стара Гарда. У сличној форми је и Шиме, у којем се Драгић изнова, говорећи кроз једна, упечатљив лик, бави односом дневних и вјечних тема. У емисији, уз Недељка Драгића, говоре Боривој Довниковић, Крешимир Зимонић, Дарко Мацан, Перо Квесић и Нинослав Кунц.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Милена Зајовић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

3. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Сликарство и стрип

Сликарство и стрип на Хрватској се, као и на свјетској сцени, прожимају и узајамно надахњују.  Бројни су аутори који су дјеловали у оба медија, уносећи у стрип сликарске елементе или сликајући инспирирани естетиком стрипа. Емисија доноси преглед умјетника који су дјеловали у оба медија, почевши од Андрије Мауровића и Алберта Кинерта, све до сувремених аутора попут Душана Гачића и Мирослава Секулића Струје. У емисији говоре Нада Жиљак, Драшко Ивезић, Мирослав Неметх, Стипан Тадић, Хелена Јанечић, Иван Тудек, Денис Крашковић, Иван Фијолић, Миро Жупа, Ивана Пипал, Дарко Креч, Филип Пинтарић, Бернарда Цесар и Марија Јуза.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Ирена Јукић Прањић/ Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

4. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Франо Петруша

Франо Петруша (1977.) мајстор је биографског и аутобиографског стрипа, аутор који је стрипу посветио живот, а и особне животне приче преточио у стрип. Већ у раном дјетињству, читајући стрипове Боривоја Довниковића, открио се да се његове највеће љубави - стрип и спорт – могу уједити, па је након приче посвећене тренеру његовог јуниорског кошаршашког клуба, Марију Перрyју, нацртао и стрип-биографије Горана Иванишевића и Дражена Петровића. У емисији, уз Франу Петрушу, говоре Дарко Мацан, Стјепан Бартолић, Александар Петровић и Владимир Шагадин.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Милена Зајовић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

5. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Еротика у хрватском стрипу

Од праповијести до наших дана, тема еротике не престаје надахњивати умјетнике. Осим актова у стилизираним алегоријским сценама, који су легитимно излагани по салонима и дворцима, потајице су се конзумирали и прикази експлицитних садржаја. На такву традицију надовезао се и стрип. О еротским стриповима хрватских аутора од тридесетих година 20. стољећа до данашњих дана говоре Бранка Хлевњак, Стјепан Бартолић, Дарко Мацан, Горан Суџука, Винко Барић, Крешимир Зимонић, Дубравко Матаковић, Тони Фавер, Ирена Јукић Прањић, Хелена Јанечић и Душан Гачић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Ирена Јукић Прањић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

6. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Плави Вјесник

Први број Плавог вјесника, најдуговјечније публикације у повијести хрватског стрипа, изашао је 1954. а његов поднаслов гласио је "Тједник за поуку, забаву и разоноду". У двадесет годишта изашло је 969 бројева, а повијест стрипа подијелиа се на раздобље прије и послије Плавог вјесника. Легендарни Плавац окупљао је браћу Неугебауер, Андрију Мауровића, Јулеса Радиловића, Боривоја Довниковића, Владимира Делача, Жарка Бекера, Зденка Свирчића и бројне друге који су стварали аутохтоне серијале домаћих повијесних и сувремених тема. У емисији о Плавом Вјеснику говоре Младен Бјажић, Боривој Довниковић, Младен Новаковић, Руди Аљиновић И Крешимир Зимонић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинар: Матко Владановић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

7. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Далибор Талајић

Далибор Талајић (1973.) један је од аутора који цртају највеће свјетске  серијале о суперхеројима. А све је почело осамдесетих, кад се, као дјечак који је одрастао у обитељи глазбеника, заразио кроничном љубављу према стриповима. Након првог великог ангажмана, рада на серијалу Деадwорлд Гарyа Рееда, напушта посао професора кларинета и у потпуности се посвећује цртању стрипова, те црта серијале Хулк, Авенгерс, X-ман, Пунисхер, Сханг Цхи и Деадпоол. Посљење остварење, настало у склопу сурадње Марвела с телевизијском кућом АБЦ, доживјело је велики медијски одјек – ријеч је о стрипу Мадаyа Мом, у којем је цртежима реконструирао живот у опкољеном сиријском граду Мадаyи. У емисији, уз Далибора Талајића говоре Дарко Мацан, Владимир Шагадин, Стипе Кујунжић и Горан Суџука.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Маја Хрговић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

8. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Суперјунаци хрватског стрипа

Посљедњих година суперхероји су се вратили у великом стилу. Скупе холивудске продукције авантурама јунака из стрипа рециклирају архетипске приче о добру и злу. Њихове супермоћи утјеловљују идеале публике за коју су стварани, па се зато јунаци хрватског стрипа битно разликују од америчких изворника. Какве идеале утјеловљују хрватски суперјунаци, колико их има и какве супермоћи посједују сазнајте у емисији у којој говоре Дарко Мацан, Дубравко Матаковић, Роберт Солановић, Синиша Ерцеговац, Дамир Ерцегчовић, Винко Барић, Тони Фавер, Крешимир Зимонић, Хелена Јанечић, Горан Суџука и Далибор Талајић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинар: Матко Владановић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

9. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Хелена Клакочар Вукшић

Хелена Клакочар Вукшић (1958.) каријеру је започела осамдесетих у стрип-групи ЗЗОТ, а највећи успјех постигла је стрип-дневником Немирно море којим је биљежила своје ратно избјеглиштво, и које је 1999. у Ангоулêмеу, награђено као најбољи страни стрип-албум. Тиме је Хелена постала једна од свега шест досад награђених жена на том највећем еуропском фестивалу стрипа. У емисији, уз Хелену Клакочар Вукшић, говоре Душан Гачић, Крешимир Зимонић, Дарко Мацан, Александар Зограф, Драшко Ивезић и Матко Владановић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Маја Хрговић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

10. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Свјетски стрип с домаћих адреса

У задњој декади двадесетог стољећа пресушило је регионално тржиште стрипа, а с њим и наде стрип-цртача у домаће каријере. Но, креативност генерације која је тад стасала – Едвина Биуковића, Дарка Мацана, Горана Суџуке и Есада Рибића – одвела их је некима од највећих свјетских издавача стрипа - америчким накладницима попут ДЦ-ја и Марвела. Тим путем слиједе их нови ауторски нараштаји, па данас, за страно тржиште стрипове цртају аутори који и гостују у емисији:  Далибор Талајић, Роберт Солановић, Фран Струкан, Максим Шимић, Мирослав Мрва, Иве Сворцина, Дарко Мацан, Стипе Калајжић и Јосип Сршен.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Милена Зајовић / Продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

11. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Фанзини

У новијој повијести хрватског стрипа једно од тежих и туробнијх, али уједно  узбудљивијих и креативнијих раздобља, било је доба фанзина. Фанзини, фотокопирани самиздат часописи, разиграли су се деведесетих година усред економске кризе. Потакнути накладничком сушом, а омогућени доступношћу фотокопирних стројева, фанзини су изњедрили низ квалитетних аутора, који су дали снажан печат домаћем стрипу. У емисији говоре: Роко Иџојтић, Емил Јурцан, Крешимир Цертић, Дамир Стеинфл, Матија Писачић, Драшко Ивезић, Тихомир Тикулин, Далибор Талајић, Динко Кумановић, Дарко Мацан, Иван Прлић, Бранка Холлингсwортх, Дамир Ерцеговић, Ирена Јукић Прањић и Јурица Старешинчић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић; Новинарке: Ирена Јукић Прањић и Маја Хрговић; Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

12. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Ивана Арманини

Загребачка умјетница Ивана Арманини (1970.) једна је од наших најпознатијих стрипашица. Око себе окупља Комиказе, разнородну заједницу ликовњака који чине поносан оток независног стрипа. Иванино ауторско формирање одвијало се под утјецајем америчке ундергроунд цртачице Марy Флеенер, фанзина Емила Јурцана те љубљанскога часописа Стрипбургер. Иванино стваралаштво, као и издавачки рад,  сачињене су од социјално осјетљивих тема, панкерског ритма и бескомпромисног става изграђеног још у тинејџерској доби. У емисији, уз Ивану Арманини, говоре Александар Зограф, Емил Јурцан, Ивана Пипал, Миро Жупа и Ванчо Ребац.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Милена Зајовић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

13. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Заљубљеници стрипа

Хрватску сцену стрипа првенствено чине аутори – стотињак цртача и двадесетак сценариста. Уз њих, ту су и заљубљеници у стрип, ентузијасти чија је љубав прерасла из теорије у праксу, и постала продуктивна покретачка сила, која сцену стрипа обогаћује и води напријед. Из љубави према стрипу настале су големе колекције, покренуте су издавачке куће и фестивали.  О колекционарству, издаваштву и покретању стрип-фестивала у емисији говоре Ивица Велес, Милко Пеко, Младен Новаковић, Марко Шуњић, Владимир Шагадин, Вјекослав Ђаниш, Крешимир Зимонић, Дубравко Матаковић, Иван Прлић, Тихомир Тикулин и Даријо Антуновић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Милена Зајовић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

14. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Славонски аутори стрипа

Од почетка двадесетог стољећа до данашњих дана, на подручју Славоније рођено је више од шездесет аутора стрипа који су оставили препознатљив траг у култури и умјетности цијеле Хрватске.   Емисија приказује рад оних које повезује осјечка удруга љубитеља стрипа - СтрипОс. О дјеловању групе, те о свом раду у емисији говоре Татјана Ивегеш Wилхелм, Саша Папрић, Ненад Баринић, Роко Иџојтић, Дубравко Матаковић, Стјепан Матић и Домагој Рапчак.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинар: Матко Владановић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

15. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Генерација која долази

Антологија Женски стрип на Балкану, објављена 2010., освијетлила је скромну заступљеност жена у хрватскога стрипа. Сумира ли се, пак, тренутачна ситуација, у очи упада промјена на боље. У емисији су представљене ауторице најмлађе генерације -  Ана Гези, Леа Краљ Јагер, Валентина Бришки, Ена Јуров, Маја Дувњак, Михаела Ерцег, Теа Јуришић и Миа Мурат.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинар: Дарко Мацан / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

16. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Сценаристи хрватског стрипа

Иако стрипом доминира цртеж, на окупу га држи сценариј. Попут љепила, сценарији спајају низове слика у чаробне приче у које страствено урањају генерације и генерације читатеља. Први сценаристи у хрватском стрипу јављају се 1935., заједно с првим пустоловним стриповима Андрије Мауровића. Пионири овог занимања били су новинари Фрањо Фуис и Крешимир Ковачић, иза којег слиједе Норберт Неугебауер, Марцел Чукли, Звонимир Фуртингер и бројни други. У емисији говоре Руди Аљиновић, Боривој Довниковић, Јулес Радиловић, Младен Бјажић, Миљенко Хорватић, Дарко Мацан, Дубравко Матаковић, Душан Гачић и Милко Пеко.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарке: Ирена Јукић Прањић и Маја Хрговић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

17. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Дамир Стеинфл

Стрип као средство изражавања може пренијети бројне поруке и идеје, али и цијелу палету искрених емоција својих аутора. Управо та димензија стрипа најважнија је опатијском умјетнику стрипа, Дамиру Стеинфлу (1977). Каријеру је почео у стрип-групи Колектив Вариете Радицале, у склопу фанзинске стрип-сцене деведесетих. Убрзо почиње објављивати пасице у Новом листу, и већ с 18 година прима награду за најбољег младог аутора на Салону стрипа у Винковцима. Пуних 20 година посвећен је ауторском раду, те истраживању и креативном проширивању граница медија стрипа.  У емисији, уз Дамира Стеинфла, говоре Александар Зограф, Матија Писачић, Ирена Јукић Прањић, Крешимир Зимонић, Драшко Ивезић и Владимир Шагадин.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Ирена Јукић Прањић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

18. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Стрип као алат

Као изнимно сугестиван медиј с големим потенцијалом уобличавања јавног мнијења, стрип се користи у свим сферама популарне културе. Стрипом се, као алатом, користе сви сегменти друштва - од еколога и активиста, банкара и проводитеља реформи, све до бискупа и роцк-звијезда. Сви они, свјесни заводљивости цртежа и шарма његових ријечи, путем стрипа налазили су пут до самог срца публике. У емисији говоре Сања Бацхрацх Криштофић, Игор Вилагош, Стјепан Матић, Нико Барун, Сњежана Марић, Стипе Калајжић, Хелена Јанечић, дон Анте Шуљић, Роко Иџојтић, Миљенко Хорватић, Младен Новаковић, Ненад Баринић и Далибор Талајић.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Ирена Јукић Прањић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

19. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Винко Барић

Винко Барић (1980.) аутор је који с поносом истиче да на маргини дјелује пуна два десетљећа, уживајући у цртању непрофитаблиних, али изнимно духовитих ундергроунд стрипова. Стрипом се почео бавити још као средњошколац у Школи за примијењену умјетност, и остао му је вјеран и након што је стекао диплому сплитске ликовне академије. Све своје стрип-албуме објавио је сам, а посљедњим издањем, Догодовштинама Барокног човјека, привукао је велику позорност домаће публике. У емисији, уз Винка Барића, говоре Дубравко Матаковић, Миро Жупа, Тони Фавер и Ванчо Ребац.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинарка: Маја Хрговић / Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

20. СТРИП У ХРВАТСКОЈ: Сплитски аутори стрипа

Зачетци сплитскога стрипа сежу у прву половицу двадесетог стољећа. У генерацији након Другог свјетског рата, антологијским се радовима јављају Фране Готовац и Зденко Свирчић. Сљедећа генерација изњедрила је ауторе посве различитих профила - Јошка Марушића, Алема Ћурина, Бору Павловића и Бориса Талијанчића. Почетком деведесетих међу сплитским стрипашима појављују се Синиша Ерцеговац и Никола Листеш, те солински аутори Винко Барић, Ладан Мехић и Дамир Ерцеговић. Након Соње Гашперов, сплитски академски сликар Иван Свагуша преузима титулу водећег представника најмлађе генерације сплитских аутора.  У емисији говоре Борис Талијанчић, Дарко Мацан, Матко Владановић, Владимир Шагадин, Синиша Ерцеговац и Иван Свагуша.

Концепт и режија: Ирена Јукић Прањић / Новинар: Матко Владановић/ Извршни продуцент: Матија Писачић за Control Space Art

Веселимо се јавном емитирању серијала и надамо се да ће допријети до што већег броја гледатеља.

Тим серијала "Стрип у Хрватској"

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org
• За слике уметничких дела је дозвољено академско коришћење и поштена употреба.

Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
• Artworks images are allowed for academic and fair use.