Новости

In memoriam: Миодраг Крстић (1959–2014)

Има један редак дар који Бог даје само неким уметницима — да могу насмејати и забавити људе, а да причају о дубоким и важним темама. Тај дар добијају само они који желе да Човечанство освешћују и оплемењују, они који не дају да се запарложимо у духовном и другом ропству.

Миодраг Крстић, наш Профке, био је од тог ретког, непроцењивог соја. Човек који причама оздрављује и побољшава људе.

Добро је рекао Бранислав Милтојевић у Антологији нишког стрипа: „Смех у његовом случају постаје тријумф свесне и веселе слободе, јер весела спонтаност смешног чини гипким карактер и нашу интелигенцију.“

Многи од нас су знали, а други су добро слутили, колико је његово дело било јединствен пример талента, ерудиције, духовитости и мудрости, и то на надмоћан, урођен начин. И знали смо да ту постоји систем, иако је бурна историја нашег доба дуго спречавала да Миодрагове приче буду доступне и ван периодике, у комплетнијем облику.

Али се Профке никад није предавао ентропији. Са једне стране, створио је са другим великим Крстићем наше уметности, Владимиром — Лацијем, серијал „Били Луталица“, за који смо рекли да је један од најбољих домаћих вестерна икада, драгуљ свога жанра.